Географски положај: Општина Рашка има долином Ибра меридијански правац пружања, на северу путном и железничком везом повезана је са Западноморавском долином и Шумадијом, а на југу са Косовом и Метохијом. Долином Јошанице, на истоку, повезана је са Александровачком жупом и  Топлицом, а на југозападу, долином реке Рашке, са Црном Гором и новопазарским делом Рашке области. На територији општине укупно има 55 км магистралних и 113,03 км регионалних путева, од цега 151,42 км са асфалтном подлогом, 5,61 км макадама и око 6 км са земљаном подлогом. Поред тога изградена је мрежа локалних путева у дужини од 386 км.

Локална путна мрежа има 66 км путева са асфалтном подлогом, 201 км са подлогом туцаника и 119 км са земљаном подлогом. Велики значај има магистрални пут Бр.22.3 који повезује Рашку са Рудницом тј. административном линијом са Косовом у дужини од 11,3 км. Од Београда је Рашка удаљена 252 км. Општина Рашка има веома повољан геостратешки полошај и повезана  је како регионалним, тако и магистралним путевима са осталим делом земље.

Становништво: Према последњем попису из 2002. године, општина Рашка има 26.981 становника и 61 насеље.

Рељеф: У рељефу општине Рашка, јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона. Зону котлинског дна чине две целине: прва је алувијална раван Ибра и његових притока, а другу целину чини терасни и долински рељеф Ибра и његових притока. Котлински обод чине усечене терасе некадашњег Рашко-Баљевачког језера.

Планинску зону чине падине изнад 900 м надморске висине. Рашчанско подручје је изразито планинско, јер 88 % територије се налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се и Национални парк Копаоник са највишим врхом (Панчићев врх) од 2.017м, као и планина Голија, највиша планина југозападне Србије. У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.Тако је у првом реду долина реке Рашке на чијој се десној обали налази равничарски појас села Панојевића и равничарска површ села Супња. Шире долине су изградиле и реке Брвеница, Трнавска и Јошаничка река. Територија општине Рашка је богата стајаћим водама и минералним изворима.

Клима: Клима у долини и нископланинским пределима је умерено континентална која постепено (изнад 800 м) прелази у планинску субалпску (до око 1500 м) и алпску. Субалпска клима се одликује хладним зимама и умерено топлим летима, незнатним колебањем температуре и  топлијом јесени од пролећа. На већим висинама од 1300м влада планинска (алпска клима) која је најбоље изражена на Копаонику. Копаоник има субалпску климу. Због близу 200 сунчаних дана годишње Копаоник с правом носи назив “планина сунца”. Хладни и тежи ваздух креће се околним долинама и котлинама, тако да зимске температуре нису много ниске (средња годишња температура Равног Копаоника је 3,70Ц). Снег пада од краја новембра и задржава се до маја, односно просечно 159 дана годишње.

Привреда: Водеће гране привреде су индустрија и рударство, туризам и пољопривреда. Најзначајнији производи индустрије, тражени и на светском тржишту су магнезијум метал, безалкално стаклено влакно и резана грађа. Рудно богатство општине је разноврсно (камени угаљ, азбест, олово, цинк, борни минерали итд.). Процес индустријализације започет је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века.

Култура: Као средишњи део старе средњовековне српске државе Рашке, општина Рашка поседује бројне споменике српске средњовековне културе и писмености, међу којима су најпознатији манастири Градац, Стара и Нова Павлица, Кончул, као и многе цркве изграђене у периоду од 12. до 14. века.

Више о општини Рашка сазнајте на адреси: www.raska.gov.rs